Grupa Termini, Skopje
Kratak pregled
Festivali iz oblasti kulture/umetnosti koji postoje na tlu ex-Jugoslavije zbog svog raznolikog karaktera i funkcije danas mogu da se podele na nekoliko naÄina. Ipak, zbog veće preglednosti, mi ćemo ponuditi jednu klasifikaciju koju smatramo validnom i pod koju mogu da se podvedu svi festivali. Ovom podelom ne definiÅ¡emo festivale (navedene kao primer) u celini, već ih klasifikujemo u odnosu na funkciju koju danas zastupaju. Imajući u vidu da postoji neslaganje oko pitanja Å¡ta je kultura na prostoru ex-Jugoslavije, mi smo naÄinili popis nekih festivala koje poznajemo i koje smatramo delom jednog Å¡ire definisanog kulturnog prostora. Neke od njih detaljnije razmatramo kroz odreÄ‘enu prizmu koju smo ponudili, ali ovim želimo da pozovemo i druge da se ukljuÄe u ovaj proces i iznesu svoja viÄ‘enja teme.
-         Državni-nacionalno-reprezentativni – festivali koji nastoje da predstave kulturna dostignuća na nacionalnom nivou, i slave i vrednuju umetniÄka dostignuća u nekoj “struciâ€. Većina ovih festivala postoje već dugo i predstavljaju naÄin da se stimuliÅ¡u produkcija, saradnja i vrednuju uspesi.
(Sterijino pozorje, Gibanica, Vojdan Černodrinski, Risto Šiškov, Denovi na makedonskata muzika, Topol kulturen bran, Bienale na mladi umetnici)
-         Kreativne industrije – Ovi festivali su pre svega internacionalni i profiliÅ¡u se kao ‘brend’ (ne samo festival, već u odreÄ‘enim sluÄajevima i sami menadžeri/selektori grade ime-brend putem festivala). Oni imaju ekonomski uticaj, odnosno imaju za cilj da pokažu kako kultura ostvaruje profit i na taj naÄin utiÄe na ekonomski razvoj. Neki od ovih festivala osnovani su kao privatne kompanije – firme, neke od njih je inicirala država, grad, a neke Äak i nevladine organizacije. Ovi festivali simuliraju neoliberalno tržiÅ¡te, a svoje programe predstavljaju kao senzacije i kulturu prestiža. Većina njih i ne može da ostvari profit u ovom kontekstu, ali zahvaljujući mehanizmima koji ih uspostavljaju on postaje njihov glavni cilj.
Kreativnu industriju danas mogu da predstavljaju one umetnosti koje se već probijaju na tržiÅ¡te, i njihova funkcija je da ga Å¡ire – ali i re-programiraju nudeći nove izazove i pozicije za odreÄ‘ene srodne autore. U Makedoniji se promoviÅ¡e politika podrÅ¡ke kreativnim industrijama, a sistem ne može da podrži tu politiku, Äime ona postaje implicitna.
(Skopski Jazz Festival, Bitef, МОТ – Мlad otvoren teatar, Ohridsko leto, Bemus, Belef, Eurokaz, Skopski filmski festival, Manaki festival, Taksirat, Denovi na tancot, nedela na tancot, Tanc Fest).
- Samoorganizovani/NVO sektor
Ovi festivali nastaju zbog potrebe da se formira i formuliše prostor koji nedostaje, prostor za saradnju, eksperiment, inovaciju, problemsko mišljenje, refleksiju konteksta i sveta umetnosti, promociju novih – inovativnih umetnosti. Ovi festivali se programski i organizacijski grade timskim radom, stimulišući nehijerarhijski pristup-samoorganizaciju.
(Akcija/Frakcija, Kondenz, LocoMotion, Dispatch, Ring Ring,  Performacije, Festival žensk, AsterFest, BIMAS (Bienale arhitekture), ÐКТО, Lica bez maski, Frik Fest)
-         Evropski festivali – promocija evropskih naÄela/prioriteta
Ovi festivali su podržani ili formirani od strane EK i imaju za cilj da promovišu jednu novu zajednicu – Evropsku.
(Cinedays, European Capital of Culture, BJCEM – Bienale na mladi umetnici od Evropa i Mediteran).
Festivali koje ćemo ovom prilikom razmatrati iz ponuđene perspektive su:
МОТ (Мladinski otovren teatar) formiran s ciljem da promoviše nove, mlade forme i unese svežinu na pozorišnu scenu,
Exit i Alarm – s ciljem da promoviÅ¡u nove muziÄke pravce, da budu izlaz iz svakodnevice, da predstavljaju eksces na muziÄkoj sceni, i
Tanc fest – da predstavi savremenost u pokretu, da promoviše autorstvo u savremenom plesu i osvoji prostore koji mu nedostaju.
Te festivale analiziramo da bi postavili pitanja: koja je njihova funkcija danas, da li ona ima nekakvu ulogu u razvoju kulturnog konteksta, da li ta uloga utiÄe na razvoj zajednice, i ima li koristi od ovih festivala?
SluÄaj #1: Tanc fest je NVO inicijativa kulturnog centra Interart i pokrenut je 1996. godine. Smatramo da osnovna ideja s kojom je osnovan ovaj festival[1] (da se prate svetske tendencije u razvoju savremenog plesa; da se makedonska savremena plesna scena promoviÅ¡e u inostranstvu; da se razvija nova, mlada publika; da se ona uvodi u proces razvoja savremenog plesa itd.) ne korespondira s onim Å¡to ovaj festival danas nudi –odnosno, njegov potencijal je aktuelizovan u formi nadgradnje postojeće institucionalne matrice.
Mada bi cilj ovako udružene grupe graÄ‘ana trebalo da bude „oslobaÄ‘anje“ prostora u kome će moći da se prate i prikazuju tendencije u savremenom plesu, da se podržavaju nova udruživanja, produkcije, publika, da se ponudi „drugost“ u kulturnom prostoru – ovaj festival, naprotiv, postaje „izlog“ baletskih ansambala, trupa, institucija, ambasadora, politiÄara i podrÅ¡ke zvaniÄnoj državnoj kulturnoj politici. Sve to promoviÅ¡e vrednosti koje grade lažan, nereferentni kontekst u kome ne može da se prati razvoj savremene plesne umetnosti, mada je to jedan od ciljeva festivala. Ovaj izlog „zauzima“ prostor u kome se promoviÅ¡e prestiž i simulira elitna kultura, i predstavlja smotru ansambala koji nisu referentni za ono Å¡to se danas deÅ¡ava na polju savremenog plesa u Evropi i svetu.
UviÄ‘amo da su odreÄ‘eni mehanizmi[2] (deo promotivnih u sklopu kreativnih industrija) preuzeti i primenjuju se u savremenom umetniÄkom i kulturnom prostoru Makedonije, ali da isti ne korespondiraju s njim i proizvode fantazme, a ne realnost.
Ovaj festival može da se posmatra i kao primer „privatno-naruÄene slobode“, odnosno prostor koji se potražuje ili inicira da bi se pokazalo da autor može da stvara, pokreće, reflektuje i zastupa zajednicu i njene potrebe (savremena plesna scena, moglo bi se Äak reći, i ne postoji u Makedoniji), ali se istovremeno ta sloboda koristi da bi se uvodili i sprovodili mehanizmi hegemonizovanja ovog prostora. Potreba za ovakvim oblikom festivala u Makedoniji javlja se kao rezultat nedostatka teatra s modernim plesnim repertoarom koji radi na produbljivanju uvida u savremenu umetniÄku produkciju. Ali, da li i na koji naÄin ova festivalska koncepcija to postiže? Na ovogodiÅ¡njem festivalu predstavili su se Akademija za ples iz Roterdama, Igor Kirov (makedonski koreograf koji radi u inostranstvu) i Drzavni baletski uÄiliÅ¡en centar iz Skoplja. ProÅ¡le godine takoÄ‘e su predstavljeni Akademija za ples iz Roterdama, balet s Kosova i državna opera i balet iz Istambula, a u prethodnim godinama predstavili su se Beli teatar iz St. Peterburga, Nacionalni balet iz Ljubljane i trupa Galili Dance iz Holandije. Program ovog festivala ne korespondira s idejom praćenja svetskih tendencija u razvoju savremenog plesa , a i protivi se onome Å¡to mi želimo da potenciramo i sagledavamo, pa postavljamo pitanje – da li je ovaj festival prostor u kome će se pratiti i ispitivati ono Å¡to je nedovoljno zastupljeno na makedonskoj sceni – savremeni ples? Program i funkcija festivala su nadopuna matrice tradicionalnih teatarskih, baletskih institucija[3] koje već obavljaju iste funkcije – predstavljanje nacionalnih teatara, baleta, saradnja s koreografima koji pripadaju ovakvim institucijama… Ovaj festival ne nudi drugost, novine, a time i ne predstavlja eksces – Å¡to je jedna od osnovnih funkcija festivala uopÅ¡te.
Ipak, to ne znaÄi da ovaj festival ne doprinosi bogaćenju sadržaja iz oblasti kulture, pogotovo u kontekstu kakav je makedonski, gde su i kulturna ponuda i potrebe u stvari na veoma niskom nivou. I u ovom kontekstu možemo da primetimo da je pomenuti festival uklopljen u već postojeće modele festivalske prezentacije, koji odgovaraju institucionalnoj, državnoj politici u oblasti kulture. Ovaj festival uredno je sledi, bez pokuÅ¡aja dekonstrukcije i redefinisanja Äitateljskog postupka kulture spektakla koji je poznat i prihvatljiv većini.
SluÄaj #2: Ðœlad otvoren teatar (МОТ)
Internacionalni festival Мlad otvoren teatar (МОТ) prvi put je organizovao Mladinski kulturen centar iz Skoplja u maju 1976. godine. Otvaranje je obeleženo predstavom Teatarske družine Dramski studio Prufkok u režiji Edvine Dorman.
МОТ je promovisao i omogućavao razmenu – cirkulaciju mlade, sveže, eksperimentalne, avangardne pozoriÅ¡ne energije i iskustva meÄ‘u uÄesnicima i posetiocima pozoriÅ¡nih predstava.
Svaku festivalsku godinu obeležavalo je geslo usklađeno sa selekcijom festivala.
МОТ je okupljao pozorišne trupe, pozorišta i samostalne pozorišne umetnike iz preko 50 zemalja Evrope i sveta.[4]
Prema onome Å¡to se navodi u istraživanjima Instituta za teatrologiju tri glavna obeležja ovog festivala su mladi autori, eksperimentalnost i otvorenost za saradnju koja se uspostavlja tokom njegovog trajanja. Potreba za festivalom koji će stimulisati stvaralaÄku energiju mladih autora i ono Å¡to je aktuelno u svetu pozoriÅ¡ta, na kome će biti interakcije i druženja, razmene ideja i koncepcija, i gde će se stvarati nove, mlade forme koje će unositi svežinu na pozoriÅ¡nu scenu i najavljivati njene nove protagoniste, u sredini kakva je bila SFR Jugoslavija u sedamdesetim godinama proÅ¡log veka jasno obeležava tadaÅ¡nju politiku-slobodan prostor-slobodnu državu.
Osnovna ideja bila je da se Å¡to većem broju autora omoguće jednaki uslovi i prostor za izražavanje. Pa, tako, formirajući svoj državni arsenal po principima „jednako za sve“ na Äijoj se osnovi razvijao kulturni život, formirao se i MOT, i to u Skoplju koji je kao glavni grad morao imati „sve beneficije civilizovanog sveta“. I posle tridesetak godina festival nastavlja da postoji, ali promenivÅ¡i sve oko sebe, Äak i svoju suÅ¡tinu. Njegov druÅ¡tveno-politiÄki i socijalni ambijent je drugaÄiji – a samim tim, unutar njega – i uloga, zamisao i atributi festivala. Ovde ne spada samo jedno – zavisnost od države koja ga je i tada finansirala, a i sada u potpunosti finansira festival.
Makedonski teatrolog Jelena Lužina tvrdi da danas МОТ ne znaÄi niÅ¡ta. Prema njenom miÅ¡ljenju, mlad i otvoren teatar je odliÄan naslov i on bi trebao da bude upravo to. „Ako je mlad i otvoren, onda je alternativan, a ne mejnstrim. Ali, danas je МОТ upravo to – mejnstrim. On treba da promeni ili ime ili koncept, neÅ¡to tu nije u redu. I onda kada je osnovan bio je poznat kao alternativni festival. Državi je imponovalo da ima jedan takav festival, i zbog toga je investirala u njega“, kaže Lužina.
Njegova uloga u sadašnjim konstelacijama moći je vidno izmenjena (što je rezultat dužeg procesa i suštinskih promena u društvu, tokom kojih je država prelazila iz komunizma u tranzicioni kapitalizam), njegova funkcija se ni približno ne nazire, a ovaj mladi i otvoreni teatar pretvoren je u reviju najboljih pozorišnih predstava.
Predstava koje su „potresle“ svet, koje su izazvale nekakvu senzaciju (kao da je i sama njegova funkcija danas karikirana. ProÅ¡logodiÅ¡nji program predstavlja joÅ¡ jednu potvrdu ovoga – na festivalu je gostovala predstava „Pansion F“ reditelja i glumca Hubzija Kramera, uraÄ‘ena prema istinitom sluÄaju oca-monstruma Jozefa Fricla) ili, pak, predstave koje su lako dostupne na bazi razmene s kolegama ili razmene projekata.[5] ViÅ¡e je nego oÄigledno da je iluzija da ćemo na МОТ-u videti svet i ono Å¡to se tamo deÅ¡ava – internacionalni karakter se Äesto odnosi na malo Å¡iri region. Ceo festival se pretvara u izanÄ‘alu tvar koja opstaje na romantiÄarskom i nostalgiÄnom duhu generacija posetilaca koje su formirale svoj pozoriÅ¡ni ukus prateći ovaj festival. On u danaÅ¡nje vreme nema nikakvu „sopstvenu unutraÅ¡nju esenciju“, nastavlja da balansira na „staklenim nogama“, tek toliko da se ne naruÅ¡i njegov viÅ¡edecenijski kontinuitet (straÅ¡na je i sama pomisao da njegovo funkcionisanje može da se prekine ili da „rikne“), umesto da se iznova promisle njegova funkcija, uloga i ciljevi danas, u novim uslovima, do sada nepoznatim ovom festivalu. Mada je nekada odgovarao na potrebe, ovaj festival sada ne unosi nikakve inovacije u razvoj zajednice, podrÅ¡ku mladima, pridobijanje nove publike. U poslednjih nekoliko godina vratili su se neki stari programi, ali su kreirani i novi, kao bazar makedonskih predstava (Makedonski otvoren teatar) koje gledaju inostrani producenti, reditelji, autori, ali upravo ove novine iskrivljavaju i naruÅ¡avaju njegovu osnovnu koncepciju. Festival postaje neÅ¡to drugo, a vedrina i mladalaÄki duh pretvoreni su u senilnost, odsustvo energije i telo koje opstaje na aparatima.
SluÄaj #3: Exit festival, Novi Sad, Srbija i njemu sliÄan kratkotrajni i nedavno obnovljeni muziÄki festival u Makedoniji: Alarm
Festival Exit postoji od 2000. godine, a nastao je kao manifestacija revolta protiv režima Slobodana MiloÅ¡evića koji je godinama unazad držao Srbiju u izolaciji od spoljaÅ¡njeg sveta. Tog leta, na hiljade mladih ljudi iz Novog Sada okupilo se u kamp-parku kraj Dunava, gde su se održavali koncerti, zabave i umetniÄki performansi. Sem toga, u sklopu programa bile su i diskusije na kojima su mladi ljudi dobili mogućnost da iskažu svoj revolt prema nametnutom nacionalizmu, ksenofobiji, cenzuri i represiji. Program je trajao 100 dana, a njegova kulminacija desila se na zabavi “IzaÄ‘i i glasajâ€, održanoj dan uoÄi izbora na kojima je MiloÅ¡ević izgubio vlast.[6]
Ideja festivala na samom poÄetku bilo je stvaranje nezavisne Države Exit koja će promovisati evropske vrednosti i prikazati Srbiju kao slobodnu zonu – zemlju otvorenu prema drugaÄijim vrednostima (sloboda izražavanja, izlaz iz zatvorenosti, razliÄitost…), koja može da stvori prostor-festival ovog ranga. Exit simboliÄki otvara prostor “slobode†za drugaÄije poimanje stvarnosti, kreirajući sopstvenu — uz sopstveni pasoÅ¡ i sopstvenu valutu (bonove).
MeÄ‘utim, tokom proteklih godina odvijala se transformacija prvobitnih ciljeva i zalaganja. Danas, vrednosti i simboli koje je Exit postavio kao svoje imperative, udaljeni su i, takoreći, sasvim iskljuÄivi u odnosu na lokalni kontekst i publiku. Festival se transformisao u pribežiÅ¡te zapadnoevropskih tinejdžera koji za svoj džeparac mogu da priuÅ¡te boravak u Novom Sadu, dok je lokalna i regionalna publika najÄešće distancirana od ovog dogaÄ‘aja zbog sve većih razlika u ekonomskom standardu. Time se on sve viÅ¡e udaljava od onog alternativnog, pokretaÄkog principa koji je imao u svojoj prvobitnoj zamisli.
Exit festival sada se profiliÅ¡e kao „ultra-komercijalan“ muziÄki dogaÄ‘aj, za koji je svakom posetiocu potrebna ulaznica (ne simboliÄka, već plaćena novcem) u njegovu „slobodnu zonu“. Svake godine gostuju najkomercijalnija imena internacionalne muziÄke scene i Exit time postaje smotra bendova-brendova.
U Makedoniji se pojavio pokuÅ¡aj pokretanja ovakvog tipa festivala na izolovanoj lokaciji koja omogućava drugaÄiji koncept: promociju zdravog života, veću ekoloÅ¡ku svest i harmoniju s prirodom. Naime, reÄ je o festivalu Alarm za prirodata, koji se održava na Ohridskom jezeru. JoÅ¡ uvek nije dostigao format Exit-a, ali priÄa nekako opstaje i ove godine će se realizovati njegovo drugo izdanje.
ALARM ZA PRIRODATA 2010 obuhvata rad na projektima, kako iz oblasti ekologije, tako i iz oblasti muzike i umetnosti, Å¡to treba da doprinese buÄ‘enju osećaja povezanosti i meÄ‘uzavisnosti Äoveka i prirode, i upražnjavanju zdravog naÄina života u harmoniji s prirodnim okruženjem. ALARM ZA PRIRODATA objedinjuje snage zelene armije, muzike i umetnosti, obrazovanja i studentskih organizacija, nauke i tehnologije, arhitekture, vladinih i nevladinih organizacija, mladih i starih, SVIH u zajedniÄkoj akciji za upoznavanje i reÅ¡avanje problema povezanih sa životnom sredinom.
Trodnevni muziÄki festival u prirodi s mogućnošću kampovanja, ima za cilj da izvuÄe ljude ( pre svega mlade) iz sivila gradskog života i da im vrati ljubav i poÅ¡tovanje prema prirodi.[7]
Ðlarm za prirodata je u suÅ¡tini komercijalan muziÄki dogaÄ‘aj, za koji se plaća ulaznica. Tendencija je da se u njegov program ukljuÄe relevantni bendovi i DJ-i iz regiona, ali i internacionalna muziÄka imena. Pored muziÄkih sadržaja, već opisana komponenta izgradnje ekoloÅ¡ke svesti promovisanjem drugaÄijeg naÄina života, za posetioce najÄešće nije dovoljno vidljiva, a rezultati najavljenih akcija ne prosleÄ‘uju se javnosti.
Å ta je zajedniÄko za ove festivale?
Oba festivala nastoje da stvore ambijent za bekstvo, nude eskapizam, „produženu mladost“, kreiraju sredinu koja bi trebala da podstiÄe razvoj ideja, koristeći sve raspoložive kreativne alatke. Teme najÄešće slede svetske i evropske trendove, pa se tako putem njih podstiÄe ono Å¡to je u momentu aktuelno, unapreÄ‘uje „životni stil“, suživot, multietniÄka saradnja, ekoloÅ¡ka svest, borba protiv trgovanje ljudima itd.
Oni su meta-dogaÄ‘aji iz oblasti kulture koji nameću osećanje da neÅ¡to transformiÅ¡u – kreirajući prostor u kojem „mladi“ dobijaju pravo glasa i miÅ¡ljenja. PodstiÄu mlade da se artikuliÅ¡u, angažuju, volontiraju za ostvarivanje „opÅ¡teg dobra za sve“. Instrumentalizovanjem kulture, umetnosti i „imuniteta“ koji oni nude formiraju se festivali koji simuliraju vrednosti neoliberalnog sistema Äiji je krajnji cilj profit.
S druge strane, senzacionalnost koja se nudi programom omogućuje veliki broj posetilaca, Å¡to uvećava njihovu vidljivost, prepoznatljivost, a time obezbeÄ‘uje i njihov budući razvoj i opstanak. „Sjaj“ uspeha o kojima Äitamo po zavrÅ¡etku ovih festivala navodi nas na pomisao da dogaÄ‘aji ovog tipa zaista menjaju odnos publike, edukuju je i ujedno zabavljaju, zbližavaju scene i „okorele neprijatelje“, primiruju „balkanizam“ sugeriÅ¡ući osećaj jednakosti: druÅ¡tvene-ekonomske-politiÄke… Tako na jednoj sceni imamo makedonske muziÄare i DJ-e koji u ljubavi i harmoniji saraÄ‘uju sa svojim albanskim kolegama iz Skoplja, PriÅ¡tine, Tirane i Beograda. Imamo albanske bendove koji pevaju na maternjem jeziku i svi im u publici glasno aplaudiraju i pokuÅ¡avaju da uhvate melodiju, na taj naÄin prevazilazeći jeziÄku barijeru. Imamo publiku koja revnosno pleÅ¡e uz muziku.
Ali, to Å¡to najviÅ¡e intrigira je ona skrivena semantika koja se najÄešće gubi u euforiÄnoj atmosferi koju stvaraju ovi festivali: teme koje su zadate za razradu uopÅ¡te ne odgovaraju postulatima i ciljevima samih festivala. Na kraju priÄe, ovi festivali su komercijalni dogaÄ‘aji stvoreni iz komercijalnih pobuda, koji samo naÄelno predstavljaju nezavisnu scenu, kreiraju i promoviÅ¡u umetniÄke i kulturne vrednosti. U suÅ¡tini, zloupotrebljavajući veÅ¡tine steÄene radom u ovom sektoru oni povrÅ¡no i rutinski kreiraju sadržaje koji su prividno razliÄiti i relevantni u odnosu na razna druÅ¡tvena i politiÄka pitanja. Upravo ova veÅ¡to prikrivena tendencija razlikuje ih od umetniÄkih festivala Äije mesto zauzimaju.
Oba primera mogu se posmatrati i kao slika aktuelnog stanja i potreba u mestima gde se odvijaju. U pitanju je kombinacija potrebe organizatora za većom zaradom, potrebe finansijera za većom promocijom, i potrebe publike za događajima koji „zabavljaju“. Ona u stanju siromaštva i nemogućnosti putovanja organizuje svoje vreme i interesovanja oko onoga što joj je dostupno.
*ovaj Pregled nastao je u procesu kolektivnog pisanja, u kome su uÄestvovali Älanovi radne grupe Termini, u okviru projekta RaÅ¡kolovano znanje (o^o): Ivana Vaseva, Elena Veljanovska i Biljana Tanurovska-Ćulavkovski, uz konsultacije s Anom Vujanović i Iskrom GeÅ¡oskom.
Skoplje, proleće/leto, 2010.
[1] Predstavljena na njihovoj web stranici (http://dancefestskopje.com.mk)
[2] Protokol elitiziranja – promovisanja kreativnosti crvenim tepisima, toaletama, govorima, nagradama, velikom promocijom, reklamom, pompom, revijalnošću…
[3] U Makedoniji, prošle godine na sceni Baleta (MOB) u Skoplju postavljena su dva kratka moderna baleta s koreografom Rafaelom Bjankom (Italija), ostvarena je saradnja i postavljena predstava Radijator u koreografiji Artura Kugelajna (Švajcarska), producirane su predstave koreografkinje Saše Eftimove, a najavljuje se proširenje modernog repertoara i nova gostovanja.
[4] http://www.mactheatre.edu.mk/main/fest_mac_mot.html
[5] Ova politika razmene predstava može da bude i pozitivna ukoliko se postavi na principima kolaborativne selekcije, gde neće biti odstupanja od glavne ideje i koncepta festivala, kao i lokalnih potreba.
[6] Sajt festivala Exit: http://eng.exitfest.org/index.php?option=com_content&task=view&id=553&Itemid=197
[7] Sajt festivala Ðlarm: http://www.alarm.com.mk/zosto_alarm.html