Dnevnik samoorganizacije – Beograd

download printer friendly version

Milena Bogavac

Rad beogradskog dela grupe Termini (neformalno poznate i pod imenom: grupa za ukrštene reči) počeo je kada nam je Bojan Đorđev, nakon letnje škole u Ohridu, na mail listu prosledio spisak sa više od sedam stotina različitih termina, vezanih za savremenu umetnost ali i savremeno društvo, u širem smislu.

Bojan je ovaj spisak, zajedno sa svojim saradnicima, sastavio na nekoj ranijoj radionici… Spisak je bio potpuno nesistematizovan, ali je za sve nas u grupi, značio inicijalnu inspiraciju. Suočeni sa stotinama random poslaganih termina, otvorili smo se na razmiÅ¡ljanje o pojmovima koje oni označavaju…

Dogovorili smo prvi sastanak, s planom da se na njemu svi pojavimo sa svojim spiskovima od desetak termina koji bi nas zanimali. Zadatak nismo svi shvatili na isti način, pa su neki članovi grupe napravili selekciju termina sa Bojanovog spiska, dok su drugi sastavili svoje, nove spiskove reči i pojmova. Na tom sastanku dogovoreno je da se za sledeći, sastave sistematičniji spiskovi. Termine još uvek nismo pokušavali da delimo prema tematskim oblastima, već po načinu na koji se upotrebljavaju.

Tako su odreÄ‘ene prvobitne ‘terminoloÅ¡ke kategorije’:

1) Termini koje znam; 2) Termini koji se ponavljaju a ne znam Å¡ta su; 3) Termini koji su mi sumnjivi; 4) OpÅ¡ta mesta; 5) Termini koje ja najčešće koristim; 6) Termini bez adekvatnog prevoda; 7) Neologizmi; 8) ‘Lični termini’.

Sledeće viÄ‘anje upotrebili smo za diskusiju o terminima koji su se naÅ¡li na naÅ¡im spiskovima. Ovaj sastanak je bio koristan, jer smo zajednički pokuÅ¡ali da objasnimo termine koji su nekom od članova grupe bili nepoznati ili sumnjivi… Isto tako, proÅ¡irili smo svoje spiskove, razgovarajući o terminima sa kojima su prethodno popisane reči bile u vezi. Uspeli smo da pronaÄ‘emo adekvatan prevod za nekoliko termina, ili makar da se složimo oko razloga iz kojih adekvatan prevod nije moguć. Na nekom od prvih sastanaka, doÅ¡li smo do ideje o velikom najlonu koji ćemo zalepiti na zid, kako bi u njega ucrtali ‘mapu’ svih termina koje želimo da istražimo… Tako se treći sastanak zavrÅ¡io podelom identičnih listića papira i dogovorom o tome da se svaki termin napiÅ¡e na jednom papiriću. Sledeći sastanak obeležilo je ‘svečano’ lepljenje najlona na zid.

Članovi grupe su na najlon polepili i papiriće s terminima, ne vodeći računa o njihovom redosledu i sistematizaciji. Najlon po kom su polepljene različite reči, postao je tabla za kolektivno-samoobrazovnu igru razvrstavanja termina po različitim tematskim blokovima. Blokove nismo odredili unapred.

Trudili smo se da ih otkrijemo, otkrivajući odnose meÄ‘u terminima polepljenim po najlonu. Sistematizacija se dogaÄ‘ala postepeno. Za početak, odlučili smo da papiriće sa istim terminima, polepimo jedne preko drugih. Tako smo doÅ¡li do uvida u to koji su se termini najviÅ¡e puta ponovili. Oko termina koji su se ponavljali, počinjali smo da lepimo termine koji su im bliski… Prva oblast koja se na ovaj način izdvojila, odnosila se na profesionalni žargon praktičnog rada u pozoriÅ¡tu, a s obzirom da je ovo žargon naučen na Fakultetu dramskih umetnosti, ovu grupu nazvali smo FDU… Ka toj strani najlona, postepeno su počeli da se slivaju svi oni termini kojima je bilo zajedničko to Å¡to se tiču tradicionalnih ili tradicionalističkih formi u izvoÄ‘ačkim umetnostima. Tu su dospeli žanrovi, pravci, istorijska razdoblja ali i nazivi za različite glumačke/izvoÄ‘ačke vežbe… Ova grupa zauzela je krajnju desnu stranu najlona. Po sredini, počinjali smo da reÄ‘amo termine koji su direktno izvedeni iz jezika novih tehnologija. Kompjuterske komande, oznake, izvedenice i ‘posrbe’ ovih reči, izdvojile su se kao samostalna tematska oblast: NOVE TEHNOLOGIJE… Nedaleko od NOVIH TEHNOLOGIJA, na najlonu su počeli da se reÄ‘aju termini vezani za pop kulturu, u okviru kojih se kao podkategorija pojavila i grupa žargonskih izraza za odreÄ‘ene fenomene u savremenom druÅ¡tvu…

U tu kategoriju uÅ¡la su i imena pop zvezdi, kao i neke poznati marketinÅ¡ki slogani („Možda je roÄ‘ena s tim“) … Ovu grupu označili smo naslovom POP…

Kreiranjem prvih tematskih okvira, ‘očistili’ smo gužvu na najlonu, tako da su sada postali uočljiviji termini koji nisu razvrstani u ove kategorije. Primetili smo da se mnogi termini tiču tela i telesnosti, odnosno da su izvedeni iz oblasti medicine. Tako su smrt, terapija, kiborg, idiot,ludilo i orgazam uÅ¡li u istu grupu sa pojmovima post-human, goli život,objektivizacija/objektifikacija ili monster … Ovoj grupi smo dali naziv TELO I MEDICINA … Filozofske termine, ili termine definisane u različitim teorijama, grupisali smo u kategoriju nazvanu ODNOS PREMA STVARNOSTI / PISANJE I ÄŒITANJE. Ova, prilično ozbiljna oblast, postala je ‘zajednički sadržitelj’ teorijske i filozofske terminologije, ali i kategorija u koju spadaju izrazi kakvi su: proces, procedura, metod, savremeno ili relacija.

Bliska ovoj kategoriji, iskristalisala se i naredna u kojoj se nalaze termini vezani za pitanje autora i autorstva. Autopoetika, autofikcija, original i autentično neke su od ključnih reči u ovoj tematskoj grupi.

Tehnike i postupke koje autor primenjuje na određenu materiju, grupisali smo u posebnoj oblasti. Preostali termini razvrstani su u dve grupe POLITIKA i TRŽIŠTE,

a brzo smo uočili kako mnogi termini iz ove dve grupe, mogu da pripadaju i jednoj i drugoj. Kao sasvim posebna tematska oblast, pojavili su se često upotrebljavani PREFIKSI koje je popisala Katarina Popović, kao i UMORI od pojava, fenomena i normativa u savremenom svetu, koje je definisao Siniša Ilić.

Zagledani u najlon sa razvrstanim papirićima, shvatili smo da beskrajno liči na mapu sveta! Naravno, odmah smo poželeli da ga vidimo u 3D varijanti, kao globus termina i pojmova vezanih za savremenu umetnost.

Ako se naša mapa termina uporedi sa mapom sveta, u oči upadaju gotovo neverovatne koincidencije. Prefiksi i umori, nalaze se na mestu arhipelaga Zemlje izlazećeg sunca. FDU žargon, rasprostire se po prostoru koji na mapi sveta odgovara Aziji.

Evropa je zatrpana politikom, tj terminima iz ove oblasti. Na mestu Afrike, na našoj mapi je (ironično?) tržište. Južna Amerika nastanjena je terminima iz oblasti popa i novih tehnologija. U centralnoj  su tehnike i postupci a u severnoj Americi nalaze se autorstvo i odnos prema stvarnosti. Položaju Kanade odgovaraju (ledeni) termini iz oblasti telesnog i medicinskog.

U sledećoj fazi, prekucali smo termine sa zida, u Word file.

Svaki član grupe, dobio je po jednu oblast koju treba da obradi i prezentuje ostalim članovima. Nismo se trudili da definiÅ¡emo Å¡ta tačno znači ‘obraÄ‘ivanje’ već smo jedni drugima ostavili prostora za autorski pristup.

Prezentacije koje ćemo pripremiti, pre svega će se ticati dopunjavanja spiskova termina i sistematizacije termina unutar jedne tematske grupe.

PoÅ¡to smo termine podelili u različite oblasti, doÅ¡li smo na ideju da za svaku oblast , na grupni sastanak pozovemo nekog umetnika ili stručnjaka za tu oblast. Ove saradnike nećemo tretirati kao predavače, već kao priključene članove i konsultante za različite oblasti. … Radionica koja će nam nakon toga biti potrebna, verovatno se tiče traženja termina koji ‘premošćuju’ prostor od jedne do druge kategorije.

****

Ovaj tekst, privobitno nazvan Hronologija dosadaÅ¡njeg rada, napisan je u oktobru 2009, kada se u naÅ¡oj samoobrazovnoj grupi, prvi put pojavila ideja o kreiranju svojevrsnog ‘dnevnika samoorganizacije’. Bilo je to mesec i po dana po formiranju naÅ¡e grupe, a ovaj tekst nije nastao samo zbog toga Å¡to smo, već tada, mogli da predpostavimo koliko nas zanimljivih faza u radu očekuje, niti zato Å¡to smo mogli da mislimo kako bi neka vrsta beleženja procesa kroz koji prolazimo, ili tačnije: koji kreiramo, mogla biti Å¡tivo koje ćemo objaviti u zavrÅ¡noj publikaciji.

Ovaj tekst je napisan iz mnogo praktičnijih razloga. Cilj nam je bio da iskomuniciramo sa skopskim delom grupe, jer nam se činilo kako su nam se, od poslednjeg susreta na letnjoj školi, koncepcije rada sasvim razišle. Usled čestih tehničkih otkazivanja, sastanci putem video linka, nikada nisu bili dovoljno efikasni, a mail-ovi koje smo razmenjivali, samo su potvrđivali našu slutnju o tome kako smo rad sa terminima potpuno drugačije shvatili.

Jer, dok smo mi u Beogradu seckali i lepili papiriće po najlonu, planirajući da ih povežemo i definišemo, skopski deo grupe, kako je nama tada izgledalo, bavio se ličnim asocijacijama na pojedine termine. Povrh svega, Skopljani su otvorili i wiki-stranu, na kojoj su, u samo nekoliko dana, zakačili dve video prezentacije svojih termina. Ohrabrivali su nas da i mi počemo da objavljujemo svoje sadržaje na ovoj stranici, što je nama, u Beogradu, iz nekog razloga izgledalo nemoguće. Ipak, u silnoj želji da ostvarimo saradnju, odlučili smo da na skopski wiki zakačimo svoj izveštaj o dosadašnjem radu. Tako ćemo, verovali smo, pokazati želju da sarađujemo ali i doslednost principu rada koji nam se činio ispravnijim. S ovog aspekta, vrlo je interesantna činjenica da je naša hronologija rada, poslednji sadržaj koji smo ikada zakačili na net. Kako s beogradske, tako i sa skopske strane.

Projekat wiki ovim je uspešno okončan i zaboravljen.

MeÄ‘utim, ista se stvar dogodila i s naÅ¡om idejom o tome da svaki član grupe treba da obradi po jednu oblast, odnosno kategoriju, pa da je zatim u sharing knowledge duhu, prezentuje ostatku tima. Iako smo se, provobitno, složili po pitanju ovog ‘domaćeg zadatka’, jednako složno nastavili smo da ovaj dogovor ignoriÅ¡emo. NaÅ¡i sastanci u narednom periodu, bili su redovni ali stoprocentno neefikasni. U to vreme, svi smo radili neke druge stvari: u Beogradu, ali i van njega. Po Srbiji, ali i van nje i sastanci su nam proticali u kreativnoj, prijateljskoj ali ni malo radnoj atmosrefi. Drugim rečima, izgledalo je kao da se sastajemo u Magacinu, kako bismo jedni drugima referisali Å¡ta se novo dogaÄ‘a u naÅ¡em umetničkom radu; dokle je ko stigao sa novom predstavom; ko je bio na kom festivalu; ko je Å¡ta gledao ili čitao.

Utom bi dva sata prosto proletela, pa smo sastanke privodili kraju, uz poneku ideju o tome kako bismo mogli da nastavimo koletktivni-samoobrazovni rad… Ovih ideja se viÅ¡e, verovatno, niko od nas ni ne seća. I ako zvuči kao da smo u ovoj fazi zajedničkog rada beskorisno troÅ¡ili vreme, vrlo je moguće i to da je baÅ¡ ovaj period bio presudan i odlučujući za sve naredne akcije. Ovde bih želela da referiÅ¡em na predavanje Bojane Kunst sa Open day-a, koje je usledilo mnogo meseci kasnije.

U tom predavanju, Bojana Kunst je iznela teze o tome da učenje zahteva vreme, ali i da generiše prijateljstvo. Ukoliko je cilj projekta Raškolovano znanje bio ulaganje u nezavisnu scenu, onda se može reći da smo se u ovoj fazi najviše uložili.

Dali smo sebi vremena i pritom se sprijateljili, Å¡to je učinilo da informacije meÄ‘u nama teku brže i da budu detaljnije nego pre. Ne treba zanemariti činjenicu da je u ovom kratkom periodu, svako od nas, zavrÅ¡io po nekoliko drugih projekata, a da su svi članovi grupe bili upućeni u sve faze kroz koje su, u svojim projektima, prolazili učenici i učenice naÅ¡eg ‘raÅ¡kolovanog razreda’. Drugim rečima: postali smo razred.

I kad se, početkom zime, situacija pomalo rasčistila, bili smo spremni za nove samoobrazovne pobede. U Beograd je stigla Bojana Cvejić, čija je radionica bila velika prekretnica u našem radu. I ako u početku nismo mogli da se dogovorimo oko toga šta od nje očekujemo i kako bi trebalo da bude koncipirana radionica koju će nam održati, Bojana Cvejić je u razgovoru s Anom Vujanović, došla na ideju da našoj grupi ponudi učešće u pisanju tekstova za pojmovnik koji izdaje East Dance Academy. Prvog dana radionice, prezentovala nam je koncept ove knjige ali i principe po kojima EDA radi. U naredna dva dana, pod Bojaninim vođstvom, kolektivno smo brainstorm-ovali o pojmovima kontekstualnog pristupa i uloge festivala, u kontekstu umetničkih scena zemalja bivše Istočne Evrope.

Bojana Cvejić je otputovala i ostavila nam deadline-ove, koje smo, svakako, pregazili … Ipak, ono što se desilo u toku i nakon njene radionice, bilo je presudno za smer u kom smo nastavili rad. Pre svega, na ovoj radionici, najzad smo se ponovo sastali sa skopskim delom grupe. Zatim smo bili suočeni s konkretnim zadacima.

Bilo je potrebno da, u određenom vremenskom roku, zajednički napišemo dva teksta. Ili,  kako je to Bojana Cvejić definisala, bilo je vreme da iz teorijskog uđemo u praktičan rad. Tačnije: u fazu proizvodnje nečeg što bi bilo nalik našem finalnom radu.

U ovom slučaju, pred krajnje konkretnim zadatkom, dokazali smo da pisanje može biti kolektivan čin. Svi članovi naše grupe, u jednakoj meri uložili su se u nastanak ovih tekstova, pa se može reći i da smo, tokom rada na njima, razvili sopstvenu tehniku kolektivnog pisanja, koja u mnogo aspekata pokazuje i to da je kolektivno samoobrazovanje moguć i praktično izvodljiv pojam. Okupljeni na istom zadatku ili oko istog problema, tokom pisanja teksta o kontekstualnom pristupu u umetnosti, članovi beogradskog dela grupe pokazali su se kao skup individualaca, koji bez sujete, žele da podele svoja znanja, zapažanja i ideje, sa ostalima. Čak i u slučaju da tekst koji smo napisali nije savršen, vrlo je važno naglasiti kako smo ga pisali nekoliko meseci, u više od deset verzija i kako smo, o svakoj sledećoj izmeni, dugo i mnogo diskutovali, objašnjavajući jedni drugima kako se iste definicije ili fraze mogu pročitati na više načina, u zavisnosti od toga iz kakvog obrazovnog, političkog/ličnog ili ideološkog background-a, dolazi onaj koji čita.

S obzirom na to da je profesor Miško Šuvaković autor Video pojmovnika iz oblasti teorije umetnosti, Katarina Popović je predložila da zajedno pogledamo ovu emisiju, a da zatim o njoj diskutujemo. Tada se neko setio zaboravljene ideje o tome da u proces treba uključiti stručnjake i konsultante iz različitih oblasti, pa je kao prvi u ovom svojstvu, pozvan profesor Miško Šuvaković, koji je u naš rad doneo puno novih sadržaja, i dinamike. Prva sesija sa njim, planirana je na sledeći način. Epizode ovog serijala, gledaju se u Beogradu i Skoplju a zatim se povezujemo video linkom, i zajednički debatujemo. Kao i mnogo puta do tada, video link nije funkcionisao. Ipak, razgovor koji smo u Beogradu vodili sa Miškom Šuvakovićem snimili smo, i u mp3 formatu poslali u Makedoniju. Sesija je bila inspirativna, pa smo odlučili da ubrzo održimo i sledeću. Za sledeću smo, u okviru naše grupe, pripremili pitanja za profesora Šuvakovića. Ona su se odnosila na bazične pojmove i termine, koji se u žargonu savremene umetnosti, svakodnevno upotrebljavaju. Razgovor u kom nam je Miško Šuvaković razjasnio šta znače i na šta se odnose termini: metod,format, praksa, strategija, procedura, postupak, tehnika, platforma, protokol i mnogi drugi, bio je ključan za nastavak rada naše grupe. Nastavili smo da se, jednom nedeljno, okupljamo kako bismo pogledali sve epizode Video pojmovnika.  S obzirom da je profesor Šuvaković imao druge obaveze, diskusije o pogledanim sadržajima vodili smo među sobom. Ponekad smo, umesto Video pojmovnika, gledali druge emisije o umetnosti, ali se praksa da o njima diskutujemo, zadržala. Tokom ovih sesija, delili smo znanja, informacije, talente i veštine. Slično se desilo i tokomtimeshare perioda, kad smo u Skoplju i Beogradu, svi zajedno radili na ovoj publikaciji. Na njenom konceptu, sadržaju, vizuelnom identitetu i prelomu. Ova publikacija nije udžbenik. Ona se pre može uporediti sa vežbankom, radnim listovima ili zbirkom zadataka koje ni sami nismo uspeli da rešimo. Naše Izdanje u nastajanju ne nudi odgovore, ali uspostavlja prostor za postavljanje novih pitanja, koja nam – nakon deset meseci zajedničkog rada – više ne padaju na pamet.

This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink. Comments are closed, but you can leave a trackback: Trackback URL.